СОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО ХОРВАТИИ: СТАНОВЛЕНИЕ И ТЕНДЕНЦИИ. СТАТЬЯ ПЕРВАЯ | Вестник Томского государственного университета. Филология. 2010. № 2 (10).

СОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО ХОРВАТИИ: СТАНОВЛЕНИЕ И ТЕНДЕНЦИИ. СТАТЬЯ ПЕРВАЯ

Анализируются положения государственного и регионального законодательства Хорватии (Конституции, специальных законов республики, статутов областей и муниципалитетов), регламентирующие использование языка и направленные в первую очередь на защиту языковых прав национальных меньшинств. Посредством сравнительного анализа разновременных редакций документов прослеживаются динамика языкового законодательства и тенденции его развития.

MODERN LANGUAGE LEGISLATION OF CROATIA: DEVELOPMENT AND TENDENCIES. ARTICLE.pdf 1. Общие сведения.Республика Хорватия - государство на юге Центральной Европы и за-паде Балканского полуострова; граничит с Боснией и Герцеговиной, Венг-рией, Словенией, Сербией, Черногорией; на западе омывается Адриатиче-ским морем.До 1918 г. территория Хорватии находилась в составе Австро-Венгрии (точнее, была поделена между Австрийской империей и Венгерским коро-левством), затем была объединена с Сербией и Черногорией в Королевство сербов, хорватов и словенцев (с 1929 г. - Королевство Югославия). В 1941-1945 гг. было создано марионеточное профашистское Независимое госу-дарство Хорватия - Nezavisna drћava Hrvatska - под руководством хорват-ского националиста Анте Павелича1. После войны Хорватия вошла в со-став Югославской Федерации (так называемой «второй Югославии») на правах республики, а в 1991 г. провозгласила свою независимость от Югославии в границах бывшей Социалистической Республики Хорватия, которые были окончательно оформлены в 1954 г. после раздела Свобод-ной территории Триест между Югославией и Италией (см. рис. 12). По-следовавшая после распада Югославии гражданская война завершилась в 1995 г.; полный контроль над всей своей территорией Хорватия получила в 1998 г. после вывода международных миротворческих сил из её восточ-ных областей.1Современная Хорватия не признаёт себя правопреемницей этого одиозного государст-венного образования, о чём недвусмысленно заявлено в преамбуле к её Конституции: «Выра-жая тысячелетнюю национальную самобытность и государственность хорватского народа,подтвержденную всем ходом исторического развития в различных государственных формах иразвитием идеи об историческом праве хорватского народа на полный государственный суве-ренитет, что нашло свое проявление: в восстановлении в период Второй мировой войныоснов государственной суверенности, выраженной вопреки провозглашению независимогогосударства Хорватия (1941 год) (здесь и далее выделено нами. - Д.К.), в решениях Краевогоантифашистского веча народного освобождения Хорватии (1943 год)» [1].2Используемые в статье иллюстрации приводятся по источнику [2].Cовременное языковое законодательство Хорватии19Рис. 1. Хорватия и другие страны бывшей ЮгославииПо данным переписи 2001 г., в Хорватии проживают 4 437 460 человек1. Большую часть населения страны составляют хорваты (3 977 171 человек, или 89,63% всего населения государства), к числу национальных мень-шинств относятся сербы (201 631 / 4,54%), бошняки (20 755 / 0,47%), италь-янцы (19 636 / 0,44%), венгры (16 595 / 0,37%), албанцы (15 082 / 0,34%), словенцы (13 173 / 0,30%), чехи (10 510 / 0,24%), цыгане (9 463 / 0,21%), чер-ногорцы (4 926 / 0,11%), словаки (4 712 / 0,11%), македонцы (4 270 / 0,10%), немцы (2 902 / 0,07%), русины (2 337 / 0,05%), украинцы (1 977 / 0,04%) и др. Крупнейшее национальное меньшинство составляют сербы, живущие глав-ным образом в Славонии, Лике, Горском Котаре. Некоторые из националь-ных меньшинств сосредоточены в одном регионе (итальянцы в Истрии, венгры вдоль венгерской границы, чехи в районе города Дарувар), другие рассеяны по всей стране (бошняки, цыгане и др.).2. Языковое законодательство Хорватии республиканского уровня. 2.1. Положения о языках и алфавитах в Конституции Хорватской Республики.Законодательство современной Хорватии изначально формировалось с опорой на законы Социалистической Республики Хорватия, и первые зако-нодательные акты независимой Хорватии принимались в виде поправок к Конституции Социалистической Хорватии1974 г. В этом документе языком, находящимся в публичном употреблении на территории республики, заяв-лялся хорватский язык в довольно витиеватой формулировке «хорватский1 Здесь и далее статистические данные приводятся по источнику [3].Д.А. Катунин 20литературный язык - нормированная форма национального языка хорватов и сербов, который называется хорватский или сербский» . Там же оговаривалась возможность публичного использования своих языков и алфавитов представителями народов и народностей Югославии:Član 138. U Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u javnoj je upotrebi hrvatski knjiћevni jezik -standardni oblik narodnog jezika Hrvata i Srba u Hrvatskoj, koji se naziva hrvatski ili srpski.Zakonom, statutima druљtveno-političkih organizacija udruћenog rada te drugih samoupravnih organizacija i zajednica osigurava se u javnom ћivotu ostvarivanje ravnopravnosti jezika i pisama naroda i narodnosti na područjima na kojima ћive i utvrđuju se način i uvjeti primjenjivanja te ravnopravnosti.Pripadnici naroda i narodnosti imaju pravo na upotrebu svojeg jezika i pisma u ostvarivanju svojih prava i duћnosti te u postupku pred drћavnim organima i organizacijama koje obavljaju javna ovlaљtenja [6].В 1990 г. был принят ряд поправок к Конституции Социалистической Республики Хорватия, согласно которым в том числе менялось название республики (устранялось слово «социалистическая»), а также вносились изменения и дополнения в статью об использовании языков (официальным алфавитом в Хорватии объявлялась латиница):1.U Republici Hrvatskoj u sluћbenoj je uporabi latiničko pismo.Uz obvezatnu uporabu latiničkog pisma u upravnim jedinicama s većinskim dijelom pučanstva koje koristi ćirilicu ili drugo pismo jamči se i sluћbena uporaba tih pisama. Način sluћbene upo-rabe ćiriličnog ili drugog pisma, uz latiničko, uređuje se zakonom.2.Ovim amandmanom zamjenjuje se stav 2. člana 138. Ustava [7].В том же году была принята новая Конституция Хорватии, где «языком, находящимся в официальном употреблении», объявлялся хорватский язык и такой же статус получал латинский алфавит. Представителям других на родов и меньшинств гарантировалось право официального использования своих языков и алфавитов наряду с соответственно хорватским и латинским:Članak 12. U Repulici Hrvatskoj u sluћbenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.U pojedinim lokalnim jedinicama uz hrvatski jezik i latinično pismo u sluћbenu se uporabu moћe uvesti i drugi jezik te čirilično ili koje drugo pismo pod uvjetima propisanima zakonom.Članak 15. U Republici Hrvatskoj ravnopravni su pripadnici svih naroda i manjina.Pripadnicima svih naroda i manjina jamči se sloboda izraћavanja narodnosne pripadnosti, slo-bodno sluћenje svojim jezikom i pismom i kulturna autonomija [8].Во вводной части этого документа декларировалось создание Хорватии как национального государства хорватского народа и таких народов и меньшинств, как сербы, мусульмане , словенцы, чехи, словаки, итальянцы, венгры, евреи и др.: Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna drћava hrvatskoga naroda i drћava pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini drћavljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Madћara, Ћidova i drugih, kojima se jamči ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN i zemalja slo-bodnoga svijeta [8].1Об истории развития хорватско-сербских этнолингвистических отношений подробнеесм.: [4].2О терминологии официальной этнополитики Югославии подробнее см.: [5].3В официальной югославской этнополитике термином «мусульмане» обозначали один изнародов Югославии (преимущественно славян мусульманского вероисповедания - потомковтех, кто принял ислам во времена турецкого владычества); в настоящее время этот народ опре-деляется этнонимом бошняки (подробнее см.: [5; 9]).Cовременное языковое законодательство Хорватии 21Текст конституционной поправки 1997 г. понятие «народ» закреплял за хорватами, представители всех других автохтонных национальностей характеризовались теперь исключительно как национальные меньшинства, причём состав этих меньшинств менялся - к уже указанным выше добавились немцы, австрийцы, украинцы и русины, но исчезло упоминание о мусульманах и словенцах:Članak 1. U Ustavu Republike Hrvatske ("Narodne novine", br. 56/90.) u Glavi I. Izvoriљne os-nove Stavak 3. mijenja se i glasi:«… Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna drћava hrvatskog naroda i drћava pri-padnika autohtonih nacionalnih manjina: Srba, Čeha, Slovaka, Talijana, Madћara, Ћidova, Nije-maca, Austrijanaca, Ukrajinaca, Rusina i drugih, koji su njezini drћavljani, kojima se jamči ravno-pravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN i zemalja slobodnog svijeta».Članak 4. Članak 15. mijenja se i glasi:«U Republici Hrvatskoj jamči se ravnopravnost pripadnicima svih nacionalnih manjina.Pripadnicima svih nacionalnih manjina jamči se sloboda izraћavanja narodnosne pripadnosti, slobodno sluћenje svojim jezikom i pismom i kulturna autonomija» [10].В 2000 г. в положения о правах национальных меньшинств были внесены очередные изменения [11] и эта статья Конституции обрела свой современный вид:Članak 15. U Republici Hrvatskoj jamči se ravnopravnost pripadnicima svih nacionalnih manjina.Ravnopravnost i zaљtita prava nacionalnih manjina uređuje se ustavnim zakonom koji se donosi po postupku za donoљenje organskih zakona.Zakonom se moћe, pored općega biračkog prava, pripadnicima nacionalnih manjina osigurati posebno pravo da biraju svoje zastupnike u Hrvatski sabor.Pripadnicima svih nacionalnih manjina jamči se sloboda izraћavanja nacionalne pripadnosti, slobodno sluћenje svojim jezikom i pismom i kulturna autonomija [12].В втором абзаце вышеприведённой статьи указывается, что права этнических и национальных меньшинств утверждаются Конституционным законом (Ustavni zakon), который был принят в 1992 г. и согласно которому единицы местного самоуправления могут вводить в официальное употребление два и более языка и алфавита:Članak 7. Pripadnici svih etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj mogu slobodno upotrebljavati, u privatnom i javnom ћivotu, svoj jezik i pismo.U općinama u kojima pripadnici etničke i nacionalne zajednice ili manjine čine večinu u ukup-nom broju stanovnika u sluћbenoj uporabi će biti uz hrvatski jezik i latinično pismo i jezik i pismo te etničke i nacionalne zajednice ili manjine.Članak 8. Jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi sluћbenu uporabu dvaju ili viљe jezika i pisama vodeći računa o broju pripadnika i interesima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina [13].2.2. Статус языков в республиканских законах.Положения вышеприведённой статьи Конституции (članak 8) максимально подробно регулируются законом Хорватии «Об употреблении языка и алфавита национальных меньшинств в Республике Хорватия», где в том числе прописываются условия получения официального статуса миноритарными языками, а также сфера их функционирования. Достаточными условиями указываются: преобладание представителей национальных меньшинств среди населения муниципалитета; наличие соответствующих обязательств в международных договорах, подписанных Хорватией; фиксация статута миноритарных языков в основных законах (статутах) общины, города или области (жупании):Д.А. Катунин 22Članak 4. Ravnopravna sluћbena uporaba jezika i pisma nacionalnih manjina ostvaruje se u skladu s odredbama Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, Okvirne konvencije za zaљtitu nacionalnih manjina Vijeća Europe i ovoga Zakona pod sljedećim uvjetima:1..kada pripadnici pojedine nacionalne manjine na području općine ili grada čine većinu stanov-nika, u skladu s Ustavnim zakonom o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, Okvirnom konvencijom za zaљtitu nacionalnih manjina Vijeća Europe i ovim Zakonom,2..kada je predviđena međunarodnim ugovorima kojih je Republika Hrvatska stranka,3..kada su to statutom propisale općine i gradovi, u skladu s Ustavnim zakonom o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, Okvirnom konvencijom za zaљtitu nacionalnih manjina Vijeća Europe i ovim Zakonom,4..kada to, u odnosu na rad svojih tijela, u samoupravnom djelokrugu, statutom propiљe ћupanija na čijem je području u pojedinim općinama i gradovima u ravnopravnoj sluћbenoj uporabi jezik i pismo nacionalne manjine [14].В 2002 г. был принят Конституционный закон «О правах национальных меньшинств», в котором также подтверждается право представителей этнических меньшинств на официальное использование своих языков с уточнением, что такое право представляется в тех единицах местного самоуправления, где национальное меньшинство составляет не менее трети от всего населения муниципалитета или области:Članak 12. (1) Ravnopravna sluћbena uporaba jezika i pisma kojim se sluћe pripadnici nacionalne manjine ostvaruje se na području jedinice lokalne samouprave kada pripadnici pojedine nacionalne manjine čine najmanje trećinu stanovnika takve jedinice.(2)()Ravnopravna sluћbena uporaba jezika i pisma kojim se sluћe pripadnici nacionalne manjine ostvaruje se i kada je to predviđeno međunarodnim ugovorima koji, sukladno Ustavu Republike Hrvatske, čine dio unutarnjeg pravnog poretka Republike Hrvatske i kada je to propisano statutom jedinice lokalne samouprave ili statutom jedinice područne (regionalne) samouprave u skladu s odredbama posebnog zakona o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj.(3)()Ostali uvjeti i način sluћbene uporabe jezika i pisma kojim se sluћe pripadnici nacionalne manjine u predstavničkim i izvrљnim tijelima i u postupku pred upravnim tijelima jedinica lokalne samouprave i jedinica područne (regionalne) samouprave; u postupku pred tijelima drћavne uprave prvog stupnja, u postupku pred sudbenim tijelima prvog stupnja; u postupcima koje vode Drћavno odvjetniљtvo i javni biljeћnici, te pravne osobe koje imaju javne ovlasti, uređuju se posebnim zakonom o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina [15].2.3. Защита языков прав национальных меньшинств в международных договорах.В 1997 г. Хорватия ратифицировала Хартию о миноритарных и региональных языках Совета Европы и взяла на себя обязательства по защите, развитию, сохраннию и т.д. относительно семи таких языков: итальянского, сербского, венгерского, чешского, словацкого, русинского и украинского:Članak 5. Na temelju članka 3. stavka 1., Republika Hrvatska će odredbe Dijela III Europ-ske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima primjenjivati u odnosu na talijanski, srpski, mađarski, čeљki, slovački, rusinski i ukrajinski jezik [16].Кроме того, к настоящему времени Хорватия заключила несколько билатеральных международных договоров о взаимной защите прав национальных меньшинств, в которых в том числе оговариваются права меньшинств на использование своих языков . В договоре с Венгрией 1995 г. стороны гарантируют использование миноритарных языков в публичной деятельно-1 Договоры с Италией будут рассмотрены в статье второй.Cовременное языковое законодательство Хорватии 23сти: в топонимике, органах местного самоуправления, в судебных процессах и т.д.:Članak 4. Ugovorne stranke osigurat ć e pripadnicima manjina slobodnu uporabu materinskog jezika u privatnom i javnom ћivotu te uporabu i upisivanje u matične knjige izvornog imena i prezimena.Ugovorne stranke obvezuju se na područjima gdje ћive manjine osigurati, u skladu sa svojim un-utarnjim propisima, odgovarajuću uporabu oba jezika, posebice u pogledu zemljopisnih imena i jav-nih natpisa, u tijelima lokalne samouprave, u pismenom i usmenom ophodenju, u upravi i pravosudu te drugim javim ustanovama [17].Договор с Сербией и Черногорией 2005 г., кроме указанных обязательств, предполагает использование языков и алфавитов меньшинств также в органах государственной власти, проведении выборов и референдумов, оформлении документов и т.д.:Članak 6. Stranke se obvezuju osigurati pripadnicima manjina slobodnu uporabu jezika i pisma nacionalnih manjina u privatnom i javnom ћivotu.Stranke se obvezuju osigurati na područjima gdje ћive pripadnici nacionalne manjine, a u skladu s unutarnjim zakonodavstvom i usvojenim međunarodnopravnim standardima, sluћbenu uporabu jezika i pisma nacionalne manjine i to:•·u postupcima pred tijelima drћavne uprave i lokalne samouprave, pravosudnim tijelima i prav-nim osobama koje imaju javne ovlasti,•·u radu predstavničkih i izvrљnih tijela jedinica lokalne samouprave,•·u postupku provedbe drћavnih i lokalnih izbora i referenduma,•kod izdavanja javnih isprava, potvrda i uvjerenja,•pri sastavljanju privatnih isprava koje se koriste u pravnom prometu,•·u koriљtenju dvojezičnih obrazaca, natpisnih ploča, pečata i ћigova drћavnih tijela, tijela jedinica lokalne samouprave te pravnih osoba koje imaju javne ovlasti,-pri obiljeћavanju naziva naseljenih mjesta, ulica i trgova, javnih oznaka u prometu itoponima [18].В договорах с Македонией 2008 г. и Черногорией 2009 г. в практически идентичных формулировках указывается, что стороны обязуются гарантировать в местах компактного проживания национальных меньшинств официальное использование их языков и алфавитов:Članak 6. Stranke se obvezuju osigurati pripadnicima nacionalnih manjina slobodnu uporabu jezika i pisma nacionalnih manjina u privatnom i javnom ћivotu.Stranke se obvezuju osigurati na područjima gdje ћive pripadnici nacionalne manjine, a u skladu s unutarnjim zakonodavstvom i usvojenim međunarodnopravnim standardima, sluћbenu uporabu jezika i pisma nacionalne manjine [19; 20].3. Региональное языковое законодательство Хорватии.Территория Хорватии поделена на 20 жупаний (областей), которые состоят из 555 муниципалитетов (126 городов и 429 общин); статус 21-й жупании имеет город Загреб - столица Хорватии (рис. 2).Согласно закону Хорватии «О местном самоуправлении» основным законом муниципалитета и жупании является статут (аналог понятия «устав» в российском законодательстве):Članak 8. Općina, grad i ћupanija imaju statut.Statutom se podrobnije uređuje samoupravni djelokrug općine, grada, odnosno ћupanije, njena obiljeћja, javna priznanja, ustrojstvo, ovlasti i način rada tijela, način obavljanja poslova, oblici konz-ultiranja građana, provođenje referenduma u pitanjima iz djelokruga, mjesna samouprava, ustrojstvo i rad javnih sluћbi, oblici suradnje jedinica lokalne, odnosno područne (regionalne) samouprave te druga pitanja od vaћnosti za ostvarivanje prava i obveza [21].Д.А. Катунин 241..Загребская (административный центр -г. Загреб)2..Крапинско-Загорская (г. Крапина)3.Сисакско-Мославинская (г. Сисак)4.Карловацкая (г. Карловац)5.Вараждинская (г. Вараждин)6.Копривницко-Крижевацкая (г. Копривница)7.Бьеловарско-Билогорская (г. Бьеловар)8.Приморско-Горанская (г. Риека)9.Ликско-Сеньская (г. Госпич)10..Вировитицко-Подравская (г. Вировитица)11.Пожегско-Славонская (г. Пожега)12.Бродско-Посавская (г. Славонски-Брод)13.Задарская (г. Задар)14.Осиекско-Бараньская (г. Осиек)15.Шибенско-Книнская (г. Шибеник)16.Вуковарско-Сриемская (г. Вуковар)17.Сплитско-Далматинская (г. Сплит)18.Истрийская (г. Пазин)19.Дубровникско-Неретванская (г. Дубровник)20.Меджимурская (г. Чаковец)21.Город ЗагребРис. 2. Административное деление Хорватии на жупании И именно в статутах фиксируется статус языков и регламентируется их использование на региональном или муниципальном уровне (как и во всех остальных странах бывшей Югославии1). В предлагаемом исследовании бы-ли проанализированы доступные автору статуты 19 жупаний (из 20), города Загреба и 446 муниципалитетов (из 555). Следует отметить, что, в отличие от муниципальных статутов Сербии, Боснии и Герцеговины, Македонии, в ос-новных законах единиц самоуправления Хорватии регламентация использо-вания языков на территории муниципалитета является скорее исключением, чем правилом (так же, как и в Словении и Черногории).В наибольшей степени в региональном законодательстве Хорватии от-ражены языковые права итальянского национального меньшинства, ком-пактно проживающего на западе страны в Истрийской жупании и смежных с ней муниципалитетах Приморско-Горанской жупании. Данный факт обу-словлен прежде всего международными обязательствами Югославии - и за-тем Хорватии - по отношению к итальянскому населению. Эта лингвоюри-дическая специфика даёт основания вынести рассмотрение указанного во-проса в отдельный блок, который будет представлен в статье второй настоя-щего исследования.3.1. Сербский язык в региональном законодательстве Хорватии.3.1.1. Как уже было сказано, сербы являются вторым по численности эт-носом Хорватии и проживают преимущественно в следующих жупаниях: Вуковарско-Сриемской (31 644 человека, или 15,45% всего населения облас-ти), Осиекско-Бараньской (28 866 / 8,73%), Сисакско-Мославинской (21 617 / 11,66%), Карловацкой (15 651 / 11,04%), Приморско-Горанской (15 005 /1 См. подробнее о языковом законодательстве других постюгославских государств: Бос-нии и Герцеговины [22], Сербии [23] и Словении [24; 25].Cовременное языковое законодательство Хорватии254,91%), Шибенско-Книнской (10 229 / 9,06%), Бьеловарско-Билогорской (9 421 / 7,08%), Истрийской (6 613 / 3,20%), Вировитицко-Подравской (6 612 / 7,08%), Ликско-Сеньской (6 193 / 11,54%), Задарской (5 716 / 3,53%), По-жегско-Славонской (5 616 / 6,54%), Сплитско-Далматинской (5 520 / 1,19%), Бродско-Посавской (5 347 / 3,02%), - и в городе Загреб (18 811 / 2,41%). Од-нако следует отметить, что во время гражданской войны Хорватию покинуло несколько сот тысяч этнических сербов (в зависимости от источника эти цифры могут значительно различаться).3.1.2. В первую очередь такая массовая эмиграция произошла в результа-те проведения Хорватией в 1995 г. военно-полицейских операций «Молния» и «Буря», направленных на ликвидацию самопровозглашённой Республики Сербская Краина. Это непризнанное сербское государство на территории Социалистической Республики Хорватия сформировалось в районах ком-пактного проживания сербов в начале 90-х гг. как реакция местного, пре-имущественно сербского, населения на одностороннее провозглашение Хор-ватией независимости от Югославии и в свою очередь в одностороннем по-рядке объявило о своей независимости уже от Хорватии, что не было при-знано ни одним государством мира, включая Югославию.Рис. 3. Хорватия (выделена светлым цветом)и самопровозглашённая на её территорииРеспублика Сербская Краина (выделена тёмным)Сербская Краина образовалась путём слияния трёх самопровозглашён-ных сербских автономных областей (САО), расположенных на границе с Боснией и Сербией: 1) Краины, 2) Западной Славонии, 3) Славонии, Барани и Западного Срема, - и состояла из двух разделённых территорией Хорватии регионов (рис. 3); столицей республики был объявлен г. Книн.Д.А. Катунин26 Названные автономные области приняли в 1991 г. Конституционные законы, согласно которым объявляли о своём выходе из состава Хорватии и присоединении к Югославии. В этих документах содержались разделы и об официальном использовании языков. Так, в Конституционном законе самопровозглашённой САО Краины указывалось, что в официальном употреблении на территории области находится «сербская языковая норма, официально именуемая сербско-хорватским языком»; допускалось официальное использование «хорватской языковой нормы, официально именуемой так же, как и в Конституции Хорватии», и языков других национальных меньшинств в тех муниципалитетах, где носителей таких языков было не менее 8% от числа всех жителей; особо оговаривалось отсутствие каких-либо ограничений на использование языков в частной сфере:Члан 3. У вршењу права и дужности САО Кра јине сви гра ро ани у њој једанки су, без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вјеoncnoBJecT, политичко или друго увјерење, образовање, соц но ално поријекло, имовно стање или које лично својство.У САО Крајини у службе ђ је употреби српски језички стандард који се званично назива српско-хрватски језик с ириличним писмом.У општинама у којима се у складу с референдумом или пописом становиштва нађе након дефинитивног разграничења САО Крајине и Републике Хрватске не мање од 8% хрватског становништва у службеној је употреби и хрватски језички стандард чији је званични назив исти као у Уставу Републике Хрватске.А ако се у којој од крајишких општина нађе не мање од 8% припадника којег народа, односно националне мањине у службеној употреби бит ђе и језик тога народа, односно националне мањине.У приватној употреби и у другим неслужбеним подручјима јавног живота нема никаквих језичних органичења.Услови и јамство службене употребе језика и писма утврђују се законом [26].Конституционный закон самопровозглашённой САО Славонии, Барани и Западного Срема содержал более лаконичные положения о языках: находящимся в официальном употреблении заявлялся сербский язык, а в местах проживания национальных меньшинств - и языки этих меньшинств:Члан 6. У Српској Области је у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо.На подручјима Српске Области, где живе други народи и националне мањине, у употреби су истовремено и њихови језици и писма на начин утврђен Законом [27].Более подробно регламентировалось использование языков в законе этой области 1991 г. «Об официальном употреблении языков», где уточнялось терминологическое сочетание «официальное употребление языка и алфавита», а именно их использование в работе государственных и муниципальных органов власти, в работе учреждений, предприятий и других организаций:Члан 1. У CћncKoj Области Славонија, Барања и Западни Срем у службеној је употреби српски језик и ириличко писмо.Члан 2. Службеном употребом језика и писма, у смислу овог Закона, сматра се употреба језика и писма у раду: државних органа, општинских органа (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења (у даљем тексту: организације које врше јавна овлашћења).Службеном употребом језика и писма, у смислу овог Закона сматра се и употреба језика и писма у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим Законом [28].После объединения самопровозглашённых САО в Республику Сербская Краина в конце 1991 г. была принята её Конституция, в которой в числе прочего объявлялись официальный язык - сербский и алфавит - кириллица.Cовременное языковое законодательство Хорватии 27Кроме того, уточнялось, что если в каком-либо муниципалитете проживает не меньше 8% представителей другой национальности, то их язык и алфавит также являются официальными:Члан 7. У Републици Српској Крајини у службеној је употреби српски језик и ћирилично писмо, a латинично писмо је у службесној употреби на начин утврђен законом.Уколико је у некој од општина у Републици Српској Kpaj ини нe мање од 8% становника припадника другог народа у службеној употреби је језик и писмо тог народа [29].В трёх составивших самопровозглашённую республику областях в качестве основных законов были приняты статуты, где не содержалось положений об официальных языках (например, [30; 31]).Действие всех этих документов было прекращено после силового присоединения западных областей самопровозглашённой республики в 1995 г. и мирной реинтеграции в состав Хорватии её восточных территорий в 1998 г.3.1.3. При анализе современного регионального законодательства Хорватии были выявлены статуты 13 муниципалитетов, в которых зафиксированы языковые права сербского национального меньшинства, четыре из которых расположены в Вуковарско-Сриемской жупании (город Вуковар и общины Борово, Маркушица и Трпиня), три - в Шибенско-Книнской (общины Бис-купия, Цивляне и Кистане), три - в Сисакско-Мославинской (общины Двор, Гвозд и Маюр), две - в Осиекско-Бараньской (общины Эрдут и Ягодняк) и одна - в Карловацкой (община Крняк).В статуте 2001 г. административного центра Вуковарско-Сриемской жупании - города Вуковар - говорилось, что на территории муниципалитета в официальном употреблении находятся хорватский язык и латинский алфавит. Это является одним из редких случаев, когда в региональном документе Хорватии только хорватский указывался бы как официальный язык. Представителям национальных меньшинств (без их поименного указания) гарантировалось право использования своих языков и алфавитов, в том числе и в публичной сфере:Članak 69. Pripadnicima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina osigurana je sloboda izraћavanja narodnosne pripadnosti, sloboda sluћenja, u privatnom i javnom ћivotu, svojim jezikom i pismom i kulturna autonomija, zaљtita ravnomjernog sudjelovanja u javnim poslovima i drugo sukladno Ustavu, Ustavnom zakonu o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj i odredbama ovog Statuta.Na području Grada Vukovara u sluћbenoj upotrebi je hrvatski jezik i latinično pismo [32].Основной закон 2009 г. Вуковара, наоборот, не содержит упоминаний о хорватском языке и латинице, а наделяет сербское меньшинство правом свободного использования своего языка и кириллического алфавита в официальной коммуникации:Članak 61. U skladu s odredbama Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i ovoga Statuta, pripadnici srpske nacionalne manjine imaju pravo slobodne uporabe srpskog jezika i ćiriličnog pisma u druљtvenom i javnom ћivotu, te u sluћbenoj komunikaciji u javnim poslovima iz samoupravnog djelokruga Grada Vukovara [33].В статуте 2009 г. общины Борово указывается, что в муниципалитете, кроме хорватского языка, официальным является и сербский, на котором также должно осуществляться дошкольное и школьное образование:Članak 9. Na području Općine Borovo pored hrvatskog jezika i latiničnog pisma, u sluћbenoj upotrebi je i srpski jezik i ćirilično pismo.Д.А. Катунин28 Pripadnicima srpske nacionalne manjine osigurava se sloboda izraћavanja nacionalne pripadnosti te sloboda sluћenja svojim jezikom i pismom u javnoj i privatnoj upotrebi, na cjelokupnom prostoru Općine Borovo.Članak 17. Odgoj i obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine obavlja se u predљkolskoj ustanovi i osnovnoj љkoli, organizira se i provodi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u skladu sa zakonskim propisima, sa ciljem osiguranja zaљtite i unapređenja povijesti, kulture i tradicije srpske nacionalne manjine [34].Статут 2009 г. общины Маркушица декларирует равноправный официальный статус хорватского языка и «языка сербского национального меньшинства» на всей территории муниципалитета. Там же указано, что работа муниципального совета (веча) проходит на хорватском и сербском языках:Članak 62. U Općini je ravnopravna sluћbena upotreba hrvatskog jezika i latiničkog pisma i jezika i pisma srpske nacionalne manjine na cijelom području Općine.Članak 63. U Općini, rad Općinskog vijeća odvija se ravnopravno na hrvatskom jeziku i latiničnim pismom, srpskom jeziku i ćiriličnim pismom [35].В статуте 2009 г. общины Трпиня равноправным официальным статусом наделяются хорватский и сербский языки, но только в шести населённых пунктах, где вся топонимика должна быть двуязычной. На этих языках могут проходить заседания общинного веча и осуществляться дошкольное образование:Članak 56. U dijelu Općine Trpinja ravnopravna je sluћbena uporaba hrvatskog jezika i latiničnog pisma i srpskog jezika i ćiriličnog pisma, na dijelu područja Općine Trpinja, koje obuhvaća naselja Trpinja, Bobota, Brљadin, Pačetin, Vera i Ludvinci.U ostvarivanju prava iz stavka 1. ovog članka u tjelu Općine Trpinja za pojedina naselja na području navedenom u stavku 1. ovog članka, ispisuju se dvojezično - na hrvatskom i srpskom jeziku, istom veličinom slova: 1. pisani prometni znakovi i druge pisane oznake u prometu, 2. nazivi ulica i trgova, 3. nazivi mjesta i lokaliteta.Članak 58. U Općini Trpinja moћe se organizirati rad Općinskog vijeća na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu i srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.Članak 61. Predљkolski odgoj i obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine, na području Općine Trpinja, organizirat će se i provoditi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu [36].Статуты муниципалитетов Шибенско-Книнской жупании (ядро ликвидированной Республики Сербская Краина) изначально не содержали положений о языках, однако в более поздних редакциях основных законов трёх общин появились статьи о сербском языке как ещё одном официальном языке муниципалитетов.Так, например, в статуте 2002 г. общины Цивляне языки вообще не упоминались [37], в основном законе 2006 г. относительно лингвистической идентификации национальных меньшинств говорилось только то, что они имеют право вывешивать национальные флаги в дни траура в том государстве, с которым они себя соотносят, в том числе и по признаку языковой общности:Članak 85. Zastavu nacionalne manjine koju utvrdi kordinacija za područje RH ističe vijeće nacionalne manjine na poslovnoj zgradi u kojoj ima sjediљte i to: - u dane ћalosti u drћavi naroda s kojim pripadnici nacionalne manjine dijele ista etnička, jezična, kulturna ili vjerska obiljeћja, kada se vije na pola koplja [38].И только в статуте 2009 г. появляется запись о том, что в муниципалитете, кроме хорватского языка, используется и сербский язык. Представители сербского меньшинства могут издавать СМИ на своём языке, в том числе и за счёт средств общины:Članak 55. Na području Općine Civljane pored hrvatskog jezika i latiničnog pisma, u uporabi je i srpski jezik i ćirilično pismo.Cовременное языковое законодательство Хорватии 29Pripadnicima srpske nacionalne manjine osigurava se sloboda izraћavanja nacionalne pripadnosti, te sloboda sluћenja svojim jezikom i pismom u javnoj i privatnoj upotrebi, na cjelokupnom prostoru Općine Civljane.Članak 56. Na području Općine Civljane, srpska nacionalna manjina moћe slobodno posjedovati sredstva informiranja, te organizirati izdavačku djelatnosti na vlastitom jeziku i pismo te mogu slobodno osnivati kulturna i druga druљtva radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.Članka 57. Općina Civljane će sukladno svojim mogućnostima financirati djelovanje udruga i drugih druљtava te djelatnosti iz članka 56. ovog Statuta [39].Статуты 1997 и 2001 гг. общины Бискупия (до 1998 г. - Орлич) также не содержали упоминания о языках [40; 41]. Однако в 2005 г. был принят закон об изменении и дополнении статута общины [42], согласно которому, кроме хорватского языка, на территории муниципалитета используется и сербский язык: на нём могут издаваться СМИ (в том числе и за счёт общины), организовываться дошкольное и школьное образование:Članak 57. Na području Općine Biskupija pored hrvatskog jezika i latiničnog pisma, u uporabi je i srpski jezik i ćirilično pismo.Pripadnicima srpske nacionalne manjine osigurava se sloboda izraћavanja nacionalne pripadnosti, te sloboda sluћenja svojim jezikom i pismom u javnoj i privatnoj upotrebi, na cjelokupnom prostoru Općine Biskupija.Članak 58. Na području Općine Biskupija srpska nacionalna manjina moћe slobodno posjedovati sredstva informiranja, te organizirati izdavačku djelatnost na vlastitom jeziku i pismu te mogu slobodno osnivati kulturna i druga druљtva radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.Članak 59. Općina Biskupija će sukladno svojim mogućnostima financirati djelovanje udruga i drugih druљtava te djelatnost iz članka 58. ovog Statuta.Članak 60. Odgoj i obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine obavlja se u predљkolskoj ustanovi i osnovnoj љkoli, organizira se i provodi pored hrvatskog jezika i na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u skladu sa zakonskim propisima, s ciljem osiguranja zaљtite i unapređenja povijesti, kulture i tradicije srpske nacionalne manjine, ukoliko to ћele [43].Похожая ситуация прослеживается и в законодательстве общины Кис-тане, где в статутах 1997 и 2001 гг. [44; 45] отсутствовали положения о языке. Однако в 2008 г. был принят муниципальный закон «О правах сербского национального меньшинства на территории общины Кистане» [46], в котором были зафиксированы языковые права указанного меньшинства (идентичные таковым в вышерассмотренных законах общины Бискупия). Данные положения вошли и в текст основного закона Кистане 2009 г.:Članak 57. Na području Općine Kistanje pored hrvatskoj jezika i latiničnog pisma, u uporabi je i srpski jezik i ćirilično pismo.Pripadnicima srpske nacionalne manjine osigurava se sloboda izraћavanja nacionalne pripadnosti, te sloboda sluћenja svojim jezikom i pismom u javnoj i privatnoj upotrebi, na cjelokupnom prostoru Općine Kistanje.Članak 58. Na području Općine Kistanje srpska nacionalna manjina moћe slobodno posjedovati sredstva informiranja, te organizirati izdavačku djelatnost na vlastitom jeziku i pismu te mogu slobodno osnivati kulturna i druga druљtva radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.Članak 59. Općina Kistanje ее sukladno svojim mogućnostima financirati djelovanje udruga i drugih druљtava te djelatnost iz članka 58. ovog Statuta.Članak 60. Odgoj i obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine obavlja se u predљkolskoj ustanovi i osnovnoj љkoli, organizira se i provodi pored hrvatskog jezika i na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u skladu sa zakonskim propisima, s ciljem osiguranja zaљtite i unapređenja povijesti, kulture i tradicije srpske nacionalne manjine, ukoliko to ћele [47].В статуте 2000 г. общины Двор Сисакско-Мославинской жупании язык не упоминался [48], однако уже в основном законе 2001 г. оговаривается право представителей национальных меньшинств в том числе и на публичное использование своего языка, а затем посредством апелляции к тому фак-Д.А. Катунин30 ту, что на территории муниципалитета абсолютное большинство составляют сербы, вводится положение об официальном использовании сербского языка (с уточнением - иековского наречия), помимо хорватского языка. Заявляется право сербского меньшинства издавать на своём языке СМИ и осуществлять на нём школьное обучение:Članak 58. Pripadnici svih etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj mogu slobodno upotrebljavati, u privatnom i javnom ћivotu, svoj jezik i pismo.U Općini Dvor, u kojoj Srbi čine većinu u ukupnom broju stanovnika, pored sluћbene uporabe hrvatskog jezika i latiničnog pisma, sluћbeno je u uporabi i srpski jezik ijekavskog narječja i ćirilično pismo.Članak 59. Pripadnici srpske nacionalne manjine u Općini Dvor mogu organizirati informativnu i izdavačku djelatnost na vlastitom srpskom jeziku i pismu.Pripadnici srpske nacionalne manjine u Općini Dvor mogu slobodno osnivati kulturna i druga druљtva radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta. Ta druљtva su autonomna, a tijela lokalne samouprave Općine Dvor financijski će pomagati njihov rad prema svojim mogućnostima.Članak 63. U Općini Dvor u kojoj je većinsko srpsko stanovniљtvo, u slučaju da se radi o većem broju učenika - polaznika, ustanovit će se zasebna љkolska ustanova ili zasebna љkolska odjeljenja s nastavom na srpskom jeziku ijekavskog narječja i ćiriličnom pismu, ukoliko to ћele [49].В 2002-2003 гг. было принято три муниципальных закона об изменении и дополнении статута общины. В законе 2002 г. менялось наименование местного варианта сербского языка (вместо «ijekavsko narječje» он именуется как «ijekavski izgovor»):Članak 3. U članku 58. stavku 2. i članku 63. stavku 1. Statuta riječi: «ijekavskog narječja» zamjenjuju se riječima «ijekavskog izgovora» [50].Закон 2003 г. отменял обязательность использования сербского как равноправного официального языка общины в топонимических надписях на территории семи населённых пунктов муниципалитета:Članak 1. Iza članka 63. dodaje se članak 63a., koji glasi:«Članak 63a. Pravo uporabi manjinskog srpskog jezika kao ravnopravnog sluћbenog jezika i pisma na području Općine Dvor glede prometnih znakova i drugih pisanih oznaka u prometu, naziva ulica i trgova i naziva mjesta i geografskih lokaliteta (članak 10. Zakona o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj) neće se primjenivati za mjesta: Zamlača, Struga Banska, Unčani, Golubovac Divuљki, Divuљa, Kozibrod i Kuljani» [51].В следующем законе 2003 г. признание сербского как ещё одного официального языка муниципалитета обосновывалось статистическими данными, согласно которым сербы составляют 60,86% всего населения муниципалитета (такое обоснование объясняется принятием в 2002 г. республиканского закона «О правах национальных меньшинств», где указывалась обязательность введения в официальное употребление языка меньшинства, если оно составляет не менее одной трети всего населения единицы местного самоуправления [15]):Članak 58. Statuta mijenja se i glasi:«U Općine Dvor, u kojoj Srbi kao pripadnici nacionalne manjine, čine viљe od jedne trećine stanovniљtva (60,86%) pored sluћbene uporabe hrvatskog jezika i latinice u sluћbenoj uporabi je i srpski jezik ijekavskog izgovora i ćirilično pismo (članak 12. stavak 1. Zakona o pravima nacionalnih manjina)» [52].В итоге все эти изменения были зафиксированы в последней редакции статута общины Двор 2009 г., с уточнением, что сербы на территории муниципалитета являются национальным меньшинством, хотя там же приводятся данные переписи, согласно которым доля сербского населения составляет 60,86% всего населения общины:Cовременное языковое законодательство Хорватии 31Članak 72. Srbi u Općini Dvor su nacionalna manjina.U općini Dvor Srbi kao nacionalna manjina čine 60,86% stanovniљtva Općine po popisu stanovniљtva na dan 31. oћujka 2001. godine (članak 5. Zakona o pravima nacionalnih manjina).Članak 73. U Općini Dvor, u kojoj Srbi kao pripadnici nacionalne manjine čine viљe od 1/3 stanovniљtva (60,86%), pored sluћbene uporabe hrvatskog jezika i latinice u sluћbenoj uporabi je i srpski jezik i ćirilično pismo (članak 12. stavak 1. Zakona o pravima nacionalnih manjina).Članak 76. Pravo uporabe manjinskog srpskog jezika kao ravnopravnog sluћbenog jezika i pisma na području Općine Dvor glede prometnih znakova i drugih pisanih oznaka u prometu, naziva ulica i trgova i naziva mjesta i geografskih lokaliteta (članak 10. Zakona o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj) neće se primjenjivati za mjesta: Zamlača, Struga Banska, Unčani, Golubovac Divuљki, Divuљa, Kozibrod i Kuljani [53].Также не содержалось упоминаний о языке в статуте 2001 г. общины Гвозд [54], и такие положения вводились законом «О дополнении статута общины» 2004 г., где через приведение данных переписи населения 2001 г. заявлялся равноправный официальный статус хорватского и сербского языков:Članak 1. U Statutu Općine Gvozd («Sluћbeni vjesnik», broj 22/01 i 27/01) iza članka 11. dodaje se podnaslov «Ia. Ostvarivanje ljudskih prava i sloboda nacionalnih manjina» i članci 11a. i 11b., koji glase:«Ia. Ostvarivanje ljudskih prava i sloboda nacionalnih manjina.Članak 11a. U Općini Gvozd, u kojoj pripadnici srpske nacionalne manjine čine viљe od jedne trećine stanovniљtva (58,03% po popisu stanovniљtva na dan 31. oћujka 2001. godine), ravnopravna je sluћbena uporaba hrvatskog jezika i latiničnog pisma i sluћbena uporaba srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao jezika i pisma srpske nacionalne manjine, na cijelom području Općine Gvozd» [55].В тексте статута 2009 г. этот лингвистический паритет фиксируется посредством констатации того факта, что на территории муниципалитета сербы составляют более трети всего населения общины:Članak 14. U Općini Gvozd u kojoj pripadnici srpske nacionalne manjine čine viљe od jedne trećine stanovniљtva, ravnopravna je sluћbena uporaba hrvatskog jezika i latiničnog pisma i sluћbena uporaba srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao jezika i pisma srpske nacionalne manjine na cijelom području Općine Gvozd [56].В тексте статута общины Маюр упоминания о языках появляются благодаря закону «Об изменении и дополнении статута» 2003 г. (в статуте 2002 г. упоминание о языках отсутствовало [57]), который в разделе, посвящённом регламентации деятельности совета (веча) сербского национального меньшинства, указывает на необходимость написания названия этого органа на хорватском языке и языке, «которым пользуется сербское национальное меньшинство»:Članak 4. Iza članka 71. glave 6. Neposredno sudjelovanje građana u odlučivanju dodaje se nova glava:«VII. Vijeće srpske nacionalne manjine. Članak 71 b. Naziv Vijeća mora biti napisan na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu, te na jeziku i pismu, kojim se sluћi srpska nacionalna manjina» [58].В статуте 2006 г. это положение несколько модифицируется - появляется уточнение, что такая двуязычная надпись должна быть на печати совета:Članak 96. Vijeće ima pečat, na kojem naziv Vijeća mora biti napisan na hrvatskom jeziku i latiničkim pismom, te na jeziku i pismu, kojim se sluћi srpska nacionalna manjina [59].В тексте основного закона общины Маюр последней редакции (2009 г.) положения о языках отсутствуют [60].В статуте 2001 г. общины Эрдут Осиекско-Бараньской жупании зафиксировано, что помимо хорватского языка в официальном употреблении находится сербский язык, на котором могут издаваться СМИ и проходить обучение в детских садах и школах:Д.А. Катунин32 Članak 9. Na području općine Erdut, pored hrvatskog jezika i latiničnog pisma, u sluћbenoj uporabi je srpski jezik i ćirilično pismo.Članak 11. Na području općine Erdut etničke i nacionalne zajednice i manjine mogu slobodno posjedovati sredstva informiranja, te organizirati izdavačku djelatnost na vlastitom jeziku i pismu.Članak 13. Odgoj i obrazovanje pripadnika nacionalnih zajednica ili manjina obavlja se u dječi-jim vrtićima i љkolama na njihovom jeziku i pismu, prema posebnim programima u kojima je sa-drћana njihova povijest, kultura i tradicija, u koliko to ћele [61].В статуте 2009 г. общины Ягодняк указано, что пре

Ключевые слова

Serbian Krajina, Croatia, Yugoslavia, Croatian language, official language, national minorities, sociolinguistics, language policy, Сербская Краина, Хорватия, Югославия, официальный язык, национальные меньшинства, социолингвистика, языковая политика

Авторы

ФИООрганизацияДополнительноE-mail
Катунин Дмитрий АнатольевичТомский государственный университетканд. филол. наук, доцент каф. общего, славяно-русского языкознания и классической филологииkatunin@mail.tsu.ru
Всего: 1

Ссылки

Statut Općine Ervenik // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2006. № 4.
Statut Općine Plitvička Jezera // Ћupanijski glasnik Ličko-senjske ћupanije. 2009. № 29.
Statut Općine Udbina // Ћupanijski glasnik Ličko-senjske ћupanije. 2009. № 14.
Statut Općine Donji Lapac // Ћupanijski glasnik Ličko-senjske ћupanije. 2006. № 2.
Statut Grada Vrbovskog // Sluћbene novine Primorsko-goranske ћupanije. 2009. № 27.
Statut Grada Makarske // Glasnik Grada Makarske. 2002. № 2.
Statut Općine Tkon // Sluћbeni glasnik Zadarske ћupanije. 2009. № 16.
Statut Grada Trogira // Sluћbeni glasnik Grada Trogira. 2009. № 6.
Statut Grada Beliљca // Sluћbeni glasnik Grada Beliљca. 2009. № 5.
Statut Općine Veliki Grđevac // Sluћbeni glasnik Općine Veliki Grđevac. 2009. № 11.
Statut Općine Kraљić // Glasnik Zagrebačke ћupanije. 2009. № 21.
Statut Općine Breznički Hum // Sluћbeni vjesnik Varaћdinske ћupanije. 2001. № 20.
Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Općine Breznica // Sluћbeni vjesnik Varaћdinske ћupanije. 2001. № 10.
Statut Općine Marina // Sluћbeni glasnik Općine Marina. 2009. № 11.
Statut Općine Sali // Sluћbeni glasnik Zadarske ћupanije. 2009. № 17.
Statut Općine Polača // Sluћbeni glasnik Općine Polača. 2006. № 1.
Statut Općine Pakoљtane // Sluћbeni glasnik Općine Pakoљtane. 2001. №3.
Statut Općine Novigrad // Sluћbeni glasnik Zadarske ћupanije. 2009. № 14.
Statut Općine Kolan // Sluћbeni glasnik Zadarske ћupanije. 2009. № 17.
Statut Općine Liљane Ostrovičke // Sluћbeni glasnik Općine Liљane Ostrovičke. 2006. № 1.
Statut Grada Biograda na Moru // Sluћbeni glasnik Grada Biograda na Moru. 2001. № 6.
Statut Općine Ћupa dubrovačka // Sluћbeni glasnik Općine Ћupa dubrovačka. 2001. № 5.
Statut Općine Lumbarda // Sluћbeni glasnik Dubrovačko-neretvanske ћupanije. 1998. № 9.
Statut Općine Kula Norinska // Neretvanski glasnik. 2003. № 3.
Statut Općine Konavle // Sluћbeni glasnik Dubrovačko-neretvanske ћupanije. 2002. № 2.
Odluka o Statutu Općine Janjina // Sluћbeni glasnik Dubrovačko-neretvanske ћupanije. 1998. № 4.
Statut Grada Dubrovnika // Sluћbeni glasnik Grada Dubrovnika. 2009. № 4.
Statut Općine Selca // Sluћbeni glasnik Općine Selca. 2009. № 4.
Statut Općine Pučiљca // Sluћbeni glasnik Općine Pučiљća. 2001. № 5.
Statut Grada Sinja // Sluћbeni glasnik Grada Sinja. 2009. №10.
Statut Grada Komiћe // Sluћbeni glasnik Grada Komiћe. 2007. № 1.
Statut Splitsko-dalmatinske ћupanije // Sluћbeni glasnik Splitsko-dalmatinske ћupanije. 2008. № 4.
Statut Grada Vrlika // Sluћbeni glasnik Grada Vrlike. 2006. № 10.
Statut Grada Kaљtela // Sluћbeni glasnik Grada Kaљtela. 2009. № 09.
Statut Grada Splita // Sluћbeni glasnik Grada Splita. 2009. № 17.
Statut Općine Vrhovine // Ћupanijski glasnik Ličko-senjske ћupanije. 2009. № 13.
Statut Općine Sokolovac // Sluћbeni glasnik Koprivničko-kriћevačke ћupanije. 2006. № 3.
Statut Opiine Rasinja // Sluћbeni glasnik Koprivničko-kriћevačke ћupanije. 2006. № 12.
Statut Dubrovačko-neretvanske ћupanije // Sluћbeni glasnik Dubrovačko-neretvanske ћupanije. 2009. № 7.
Statut Splitsko-dalmatinske ћupanije // Sluћbeni glasnik Splitsko-dalmatinske ћupanije. 2009. № 11.
Statut Ličko-senjske ћupanije // Ћupanijski glasnik. 2009. № 11.
Statut Bjelovarsko-bilogorske ћupanije // Ћupanijski glasnik. 2009. № 22.
Statut Krapinsko-zagorske ћupanije // Sluћbeni glasnik Krapinsko-zagorske ћupanije. 2006. № 11.
Statut Zagrebačke ћupanije // Glasnik Zagrebačke ћupanije. 2009. № 17.
Statutarna Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Grada Zagreba // Sluћbeni glasnik Grada Zagreba. 2004. № 10.
Statut Grada Lipika // Sluћbeni glasnik Grada Lipika. 2009. № 3.
Statut Grada Sinja // Sluћbeni glasnik Grada Sinja. 2007. № 8.
Statut Grada Novske // Sluћbeni vjesnik. 2005. № 14.
Statut Općine Rakovica // Glasnik Karlovačke ћupanije. 2006. № 2.
Statut Općine Podgorač // Sluћbeni glasnik Općine Podgorač. 2009. № 4.
Statut Općine Koљka // Sluћbeni glasnik Općine Koљka. 2009. № 3.
Statut Grada Belog Manastira // Sluћbeni glasnik Grada Belog Manastira. 2009. № 4.
Statut Grada Obrovca // Sluћbeni glasnik Grada Obrovca. 2009. № 5.
Odluka о izmjenama i dopunama Statuta Općine Okučani // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2004. № 8.
Odluka о izmjenama i dopunama Statuta Općine Garčin // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2004. № 8.
Statut Općine Oriovac // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2009. № 10.
Statut Općine Donji Andrijevci // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2009. № 10.
Statut Općine Brodski Stupnik // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2009. № 8.
Statut Općine Bebrina // Sluћbeni vjesnik Brodsko-posavske ћupanije. 2009. № 9.
Statut Općine Veliko Trojstvo // Ћupanijski glasnik Bjelovarsko-bilogorske ћupanije. 2009. № 16.
Statut Općine Severin // Ћupanijski glasnik Bjelovarsko-bilogorske ћupanije. 2009. № 21.
Statut Općine Ivanska // Sluћbeni vjesnik Općine Ivanska. 2009. № 2.
Statut Grada Bjelovara // Sluћbeni glasnik Grada Bjelovara. 2009. № 8.
Statut Općine Lipovljani // Sluћbeni vjesnik. 2009. № 29.
Statutarna Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Sisačko-moslavačke ћupanije // Sluћbeniglasnik Sisačko-moslavačke ћupanije. 2006. № 4.
Statut Ћupanije Osječko-Baranjske // Ћupanijski glasnik. 1995. № 2.
Statut Općine Ernestinovo // Sluћbeni glasnik Općine Ernestinovo. 2009.
Statut Općine Vladislavci // Sluћbeni glasnik Općine Vladislavci. 2006. № 1.
Statut Grada Drniљa // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2009. № 15.
Statut Grada Drniљa // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2001. № 16.
Statut Grada Drniљa // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 1997. № 18.
Statut Općine Vrhovine // Ћupanijski glasnik Ličko-senjske ћupanije. 2009. № 13.
Statut Grada Drniљa // Sluћbeni vjesnik ћupanije Љibenske. 1994. № 7.
Statut Grada Petrinje // Sluћbeni vjesnik. 2009. № 22.
Odluka o izmjeni i dopuni Statuta Grada Petrinje // Sluћbeni vjesnik. 2003. № 5.
Statut Općine Bogdanovci // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 11.
Statut Općine Končanica // Sluћbeni glasnik Općine Končanica. 2009. № 3.
Statut Općine Bilje // Sluћbeni glasnik Općine Bilje. 2009. № 6.
Statut Općine Tordinci // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 11.
Statut Općine Tompojevci // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 11.
Treće izvjeљ će Republike Hrvatske o primjeni Europske povelje o o regionalnim ili manjinskim jezicima, 2006. - URL: <http://www.pravosudje.hr>
Statut Općine Krnjak // Glasnik Općine Krnjak. 2009. № 7.
Statut Općine Krnjak // Glasnik Općine Krnjak. 2006. № 1.
Statutarna Odluka o izmjeni i dopuni Statuta Općine Krnjak // Glasnik Općine Krnjak. 2008. №9.
Statut Općine Erdut // Sluћbeni glasnik Općine Erdut. 2001. № 14.
Statut Općine Jagodnjak // Sluћbeni glasnik Općine Jagodnjak. 2009.
Statut Općine Majur // Sluћbeni vjesnik. 2006. № 2.
Statut Općine Majur // Sluћbeni vjesnik. 2009. № 35.
Statut Općine Gvozd // Sluћbeni vjesnik. 2009. № 26.
Statut Općine Majur // Sluћbeni vjesnik. 2002. № 2.
Statutarna Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Općine Majur // Sluћbeni vjesnik. 2003. №9.
Statut Općine Gvozd // Sluћbeni vjesnik. 2001. № 22.
Odluka o dopunama Statuta Općine Gvozd // Sluћbeni vjesnik. 2004. № 28.
Statut Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2009. № 31.
Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2003. № 22.
Odluka o izmjeni i dopuni Statuta Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2003. № 4.
Odluka o izmjenama i dopunama Statuta Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2002. № 13.
Statut Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2000. № 6.
Statut Općine Dvor // Sluћbeni vjesnik. 2001. № 19.
Statut Općine Kistanje // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2009. № 8.
Statutarna odluka o pravima srpske nacionalne manjine na području Općine Kistanje // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2008. № 3.
Statut Općine Kistanje // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2001. № 12.
Statut Općine Biskupija // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2009. № 9.
Statut Općine Kistanje // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 1997. № 10.
Statutarna odluka о izmjenama i dopunama Statuta Općine Biskupija // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2005. № 12.
Statut Općine Biskupija // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2001. № 17.
Statut Općine Orlić // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 1997. № 14.
Statut Općine Civljane // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2009. № 9.
Statut Općine Civljane // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2006. № 7.
Statut Općine Trpinja // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 15.
Statut Općine Civljane // Sluћbeni vjesnik Љibensko-kninske ћupanije. 2002. № 6.
Statut Općine Markuљica // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 13.
Statut Općine Borovo // Sluћbeni vjesnik Vukovarsko-srijemske ћupanije. 2009. № 13.
Statut Grada Vukovara // Sluћbeni vjesnik Grada Vukovara. 2001. № 7.
Statut Grada Vukovara // Sluћbeni vjesnik Grada Vukovara. 2009. № 4.
Статут Српске Области Западне Славоније // Службени гласник Републике Српске Kpaj ине. 1992. № 14.
Устав Републике Српске Kpajине // Службени гласник Републике Српске Kpajине. 1992. № 1.
Статут Српске Области Славоније, Барање и Западног Срема // Службени гласник Републике Српске Kpajине. 1992. № 10.
Закон о службеној употреби језика и писма // Службени гласник Српске Области Славоније, Барање и Западног Срема. 1991. № 1.
Уставни закон Српске Области Славоније, Барање и Западног Срема // Службени гласник Српске Области Славоније, Барање и Западног Срема. 1991. № 1.
Уставни закон Српске Аутономне Области Kpajина // Гласник Kpaj ине. 1991. № 7.
Катунин ДА. Статус языков в современном законодательстве Словении и словенский язык в законодательных актах сопредельных стран: Статья вторая // Язык и культура. 2008. № 4. С. 21-41.
Катунин ДА. Статус языков в современном законодательстве Словении и словенский язык в законодательных актах сопредельных стран: Статья первая // Язык и культура. 2008. № 3. С. 23-41.
Катунин Д.А. Статус языков в современном сербском законодательстве как реализация языковой политики государства // Вестн. Том. гос. ун-та. Философия. Социология. Политология. 2008. № 2 (3). С. 140-153.
Катунин ДА. Современное языковое законодательство Боснии и Герцеговины: становление и тенденции // Вестн. Том. гос. ун-та. Филология. 2009. № 1 (5). С. 22-47.
Zakon o lokalnoj i područnoj (regionalnoj) samoupravi // Narodne novine. 2001. № 33.
Sporazum između Republike Hrvatske i Republike Makedonije o zaљtiti prava hrvatske manjine u Republici Makedoniji i makedonske manjine u Republici Hrvatskoj // Narodne novine -Međunarodni ugovori. 2008. № 5.
Sporazum između Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore o zaљtiti prava hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori i srpske i crnogorske manjine u Republici Hrvatskoj // Narodne novine -Međunarodni ugovori. 2005. № 3.
Sporazum između Republike Hrvatske i Crne Gore o zaљtiti prava hrvatske manjine u Crnoj Gori i crnogorske manjine u Republici Hrvatskoj // Narodne novine - Međunarodni ugovori. 2009. № 9.
Zakon o potvrđivanju Europske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima // Narodne novine - Međunarodne novine. 1997. № 18.
Sporazum između Republike Hrvatske i Republike Mađarske o zaљtiti mađarske manjine u Republici Hrvatskoj i hrvatske manjine u Republici Mađarskoj // Narodne novine - Međunarodni ugovori. 1995. № 8.
Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina // Narodne novine. 2002. № 155.
Zakon o uporabi jezika i pisma nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj // Narodne novine. 2000. № 51.
Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj // Narodne novine. 1992. № 34.
Odluka o proglaљenju promjene Ustava Republike Hrvatske // Narodne novine. № 2000. № 113.
Ustav Republike Hrvatske (pročiљćeni tekst) // Narodne novine. 2001. № 41.
Романенко С. Бошняци // Родина. 2001. № 1-2. - URL: <http://www.istrodina.com>
Ustavni zakon o izmjenama i dopunama Ustava Republike Hrvatske // Narodne novine. 1997. № 135.
Odluka o proglaљenju Amandmana LXIV. do LXXV. na Ustav Socijalističke Republike Hrvatske // Narodne novine. 1990. № 31.
Ustav Republike Hrvatske // Narodne novine. 1990. № 56.
Мартынова М.Ю. Балканский кризис: народы и политика. М., 1998.
Ustav Socijalističke Republike Hrvatske // Ustav SFRJ, Ustav SRH, dr. Ljubomir Valkanović, tajnik Zakonodavno-pravne komisije Sabora SRH. Zagreb, 1989.
Багдасаров А.Р. История развития хорватско-сербских этноязыковых отношений (1940-1990-е гг. XX в.) // Славянский вестник. Вып. 2. М., 2004. С. 30-49.
Popis stanovniљtva 2001. - URL: <http://www.dzs.hr>
Интернет-энциклопедия «Википедия». - URL: <http://ru.wikipedia.org>
Конституция Республики Хорватия // Конституции государств Европы. М., 2001.
 СОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО ХОРВАТИИ: СТАНОВЛЕНИЕ И ТЕНДЕНЦИИ. СТАТЬЯ ПЕРВАЯ | Вестник Томского государственного университета. Филология. 2010. № 2 (10).

СОВРЕМЕННОЕ ЯЗЫКОВОЕ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВО ХОРВАТИИ: СТАНОВЛЕНИЕ И ТЕНДЕНЦИИ. СТАТЬЯ ПЕРВАЯ | Вестник Томского государственного университета. Филология. 2010. № 2 (10).

Полнотекстовая версия