St. Brothers Cyril and Methodius – the first Slavic teachers | Rusin. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12

St. Brothers Cyril and Methodius – the first Slavic teachers

Saints Cyril and Methodius created the Slavic script and translated the first liturgical books into it. St. Cyril first devised the Glagolitic script for the Western Slavs, and later the disciples of the holy brothers, Saints Clement and Naum, developed the script that is today known as Cyrillic. By translating liturgical books and the Holy Scriptures into the vernacular of the Slavs from the Thessaloniki region, Saints Cyril and Methodius laid the foundations of Slavic literacy and culture. They brought Eastern, Byzantine Christianity to the Slavs and successfully countered the hostile Latin clerics who espoused the trilingual heresy, claiming that only Biblical Hebrew, Greek, and Latin were permissible liturgical languages. Old Church Slavonic served as the literary language for most Slavs, functioning as a common Slavic literary language—among the Western Slavs in present-day Bohemia and Slovakia from the 9th to the 11th century, among the Southern Slavs from the 9th to the 18th century, and among the Eastern Slavs from the 10th to the 18th century. The missionary brothers not only translated liturgical and biblical books into the Slavic dialect of Thessaloniki but also, during the Christianization of Great Moravia, introduced this language into the Slavic state that encompassed the eastern part of present-day Bohemia (Moravia) and the western part of present-day Slovakia. On this basis, it is argued that Saints Cyril and Methodius eradicated paganism and introduced Christianity to the Carpatho-Rusins a century before the official Christianization of the Slavic people of Rus’ in Kiev in 988—that is, in the late 9th century rather than the late 10th century. The Cyrillic script is also used by the Rusins in in Vojvodina (Serbia) and Croatia, and services in Old Church Slavonic or Church Slavonic are still held today, alongside contemporary Ruthenian (ISO code: RSK), in Greek Catholic churches in Vojvodina (Serbia) and Croatia. Church Slavonic, in reduced forms and various recensions, continues to be used in the Greek Catholic and Orthodox Churches of the Rusins (Rusnaks/Lemkos).

Download file
Counter downloads: 6

Keywords

St. Cyril, St. Methodius, Christianity, Great Moravia, Slavs, Old Slavonic language, Old Church language, Proto-Slavic language, Rusin language, Rusins, Rusnaks, Lemkos

Authors

NameOrganizationE-mail
Fejsa MihajloUniversity of Novi Sadfejsam@gmail.com
Всего: 1

References

Белей Л. Slovin`skъ ѩzыkъ: народженя та житя мертвої мови. U: M. Milankov, J. Tamaš ured. Međunarodna konferencija Uticaj porodice na formiranje kreativne ličnosti. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2015. 187-308 с.
Бошковић Р. Основи упоредне граматике словенских језика: фонетика и морфологија. Никшић: Универзитетска ријеч, 1990. 110 с.
Vladimirus H. Dejiny gréckokatolíkov Podkarpatska (9.-18. storočie). Košice: OSBM, 2004. 956 с.
Дуличенко А.Д. Кнїжка о руским язику: увод до рускей филолоґиї у документох и коментарох. Нови Сад: НВУ Руске слово, Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2002. 242 с.
Дуличенко А.Д. Одкадз рус-, Руснак/Русин и руски (язик)? У: М. Фейса ред. Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005) I, Нови Сад: ИК Прометеј, Филозофски факултет - Одсек за русинистику, КПД ДОК. 2006. 74-77 с.
Думнич Ю., Шарґа М. По стопах мiсiонерiв слов`янского свiту: роздуми русина над великою датою - 1020 рокiв хрещення Киїської Русi // Подкарпатський Русин. 2008. № 25 (38). С. 3.
Kalaj J. Život i rad sv. braće Ćirila i Metoda. Zagreb: Tiskara narodne prosvjete, 1931. 32 с.
Кольесаров Ю.Д. Азбука панонскоруского язика. Монтреал: Руски язик, 1977. 102 с.
Колєсар Ю. История руского мена. Нови Сад: Руске слово, 1996. 248 с.
Конєчнi С. Капiтолы з iсторiї Русинiв на Словеньску в контекстї розвоя карпатскых Русинiв од найстаршых часiв. Пряшiв: Русин, Народны новинкы, 2009. 192 с.
Костельник Г. Проза. Нови Сад: Руске слово, 1975. 375 с.
Лабош Ф. История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї (1745-1918). Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватскей, 1979. 301 с.
Magocsi P.R. Our People: Carpatho-Rusyns and Their Descendants in North America. Toronto: Multicultural History Society of Ontario, 1994. 160 с.
Magocsi P.R., Pop I. Encyclopedia of Rusyn History and Culture. Toronto; Buffalo; London: University of Toronto Press, 2005. 520 с.
Маґочiй П.Р. Наша отцюзнина: Iстория карпатськых Русинӱв. Ужгород: Видательство В. Падяка, 2005. 52 с.
Маґочи П.Р. Народ нїодкадз: илустрована история Карпатских Русинох. Ужгород - Нови Сад: Видавательство Валерия Падяка, НВУ Руске слово, 2009. 120 с.
Magocsi P.R. Chrbtom k Horam: Dejiny Karpatskej Rusi a Karpatskych Rusinov. Prešov: Vydavatel`stvo Universum, 2016. 595 с.
Мельник В.М. Славянизация карпатского базена у I тисячрочю н. е. и племенска припадносц давнославянских жительох Закарпаття (1) // Шветлосц. 1990. № XXVIII/3. С. 369-390.
Миз Р. Церковни литурґийно-литурґични лексикон. Нови Сад: Руске слово, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, 2011. 315 с.
Надь Г.Г. Прилоги до историї руского язика. Нови Сад: Руске слово, 1988. 189 с.
Николић С. Старословенски језик I: правопис, гласови, облици. Београд: Научна књига, 1981. 252 с.
Няради Д. Житiє св. Кирила и Меɵодiя. Нови Сад: Рус. Нар. Просв. Дружтво, 1927. 32 с.
Панько Ю. Князь Лаборець в художнiй лiтературi. Пряшiв: Русиньска оброда на Словенску, 2008. 136 с.
Пешикан М. Основни структурални характеристики рускей системи // Творчосц. 1980. № 6. С. 9-33.
Поп И. Maла история Русинох. Руски Керестур: Руска матка, 2021. 289 с.
Рамач Ю. О нашим язику. У: Християнски календар Дзвони за 1995. Нови Сад: Дзвони, 1994. 70-74 с.
Рамач Ю. Ґраматика руского язика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. 616 с.
Рамач Я. История Руснацох од Києвскей Руси по Горнїцу, Бачку и Срим. Нови Сад: Руске слово, Завод за културу войводянских Руснацох, 2023. 192 с.
Сидор Д. Граматика русинського языка из Євангéлiєм од Матфея для русинов Укрáйины, центральної Європы и Америкы / Grammar of Rusyn Language For the Rusyns of Ukraine, Central Europe and America. Ужгород: Межинародный Карпатськый Iнститут, Кирило-Мефодiєвська Академiя Славянського Просвiщенiя, Закарпатськоє подкарпато-русинськоє Общество имени Кирила и Мефодiя, Сойм Подкарпаськых русинôв, 2005. 310 с.
Сочка-Боржавин В. Честуйме и любим наш родний язик. У: Я. Кишюгас и др. ред. Зборнїк роботох зоз III конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Руски Керестур: Руска матка, 1997. 79-84 с.
Суляк С. Кратка хронолоґия историї Русинох. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) II. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК. 2009. 56-63 с.
Тамаш Ю. Володимир М. Гнатюк и идентитет Руснацох Угорскей и Югославиї. У: Володимир Гнатюк, Етноґрафични материяли з Угорскей Руси: Розправи и статї о Руснацох Бачкей, Сриму и Славониї V. Нови Сад: Руске слово, 1988. 297-358 с.
Тамаш Ю. Улога Русинох у европскей цивилизациї. У: Н. Стојанац и др. ред. Rusnaci/Rusini 1745-1995. Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, 1996. 331-346 с.
Timkovič G.A. Sv. Cyril (+869) bol katánskim episkopom // Krásnobrodský zborník. 1996. № 1-2, I. С. 53-90.
Timkovič Gorazd A. Sv. Cyril a Metod priniesli a šírili na Vel`kej Morave byzantskú liturgiu sv. Jána Zlatoústeho // Krásnobrodský zborník. 1996. № 1-2, I. С. 91-135.
Timkovič Gorazd A. Cyrilika je staršia ako glagolika // Krásnobrodský zborník. 1998. № 1-2, III. С. 5-208.
Timkovič G.A. Cyril a Metod boli gréckokatolíkmi. Prešov: Monastyr sv. Bazila Vel’kého, 2003. 136 с.
Фейса М. Карпатскосц коцуризмох. У: Я. Кишюгас и др. ред. Зборнїк роботох зоз III конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Руски Керестур: Руска матка, 1997. 155-168.
Фейса М. Руски як индоевропски язик. У: Руски календар. Нови Сад: НВУ Руске слово, 2000. 37-43 с.
Фейса М. Характеристики руского язика. У: М. Фейса гл. ред. Русини/Руснаци/ Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК. 2006a. 225-234 с.
Фейса М. Основни характеристики руского язика у поровнаню зоз другима славянскима язиками. У: А. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов ред. Славянские литературные микроязыки и языковые контакты, Сборник в честь ординарного професора Александра Дмитриевича Дуличенко. Тарту: Тартуский университет, Кафедра славянской филологии и Шведская Королевская Академия литературы, истории и древностей, 2006б. 90-100 с.
Фейса М. Основни характеристики руского язика у поровнаню зоз другима славянскима язиками // Studia Ruthenica. 2006в. № 11. С. 169-179.
Фейса M. У сатем сфери. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) II. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК, 2009. 196-202 с.
Фейса М. Ґенетична база руского язика. 11. Конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох, 16-18. мая 2011, у Пилишсенткересту (Мадярска) // Шветлосц. 2011. № 2. С. 406-411.
Фейса М. Церковнославянски елементи и їх адаптация у руским язику. У: Величина малих језичких, књижевних, културних и историјских традиција. Конференција поводом 30-годишњице Одсека за русинистику и 4. Конгреса русинског језика одржаног 20-21. априла 2012, Андревље. Нови Сад: Одсек за русинистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 2012. 319-330 с.
Фейса М. Заступеносц церковнославянских елементох у духовней сфери рускей народносци. Acta Slavica Estonica III / Slavica Tartuensia X. Тartu: University of Tartu Press, 2013. 167-179 с.
Фейса М. Основа руского язика - контактолоґийни приступ. У: I. Živančević Sekeruš ured. Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2019. 389-405 с.
Фейса М., Янкович А. Перши конфесионални школи на руским язику у Бачкей. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, Матица русинска, 2024. 76 с.
Фенич В. З ласки Божої... Формування етноконфесiйної iдентичностi русинiв-грекокатоликiв ужгородської унiйної традицiї усупереч «сильним свiту цього». У: А. Плїшкова и др. ред. 20 рокiв высокошкольской русинiстiкы на Словакiї. Пряшiв: Пряшiвска унiверзiта в Пряшовi - Центер языкiв i култур народностных меншын - Iнштiтут русиньского языка и културы, 2018. 218-237 с.
Холошняй Й. Церковне шпиванє. У: Фейса М. гл. ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК, 2006. 130-135 с.
Холошняй М. Зборнїк богослужебних писньох карпаторуского розшпиву. Руске слово: Русска одлога, 1996. 104 с.
Хома Т. Руски язик медзи карпатскима славянскима язиками и диялектами. Нови Сад - Руски Керестур: Видавательна хижа Прометей, Оддзелєнє за русинистику - Филозофски факултет, Руска матка, 2024. 116 с.
Хорњак М. Бачкосремски Русини. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: ИК Прометеј, Филозофски факултет - Одсек за русинистику, КПД ДОК, 2006. 3-73 с.
Чарский В.В. Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых: лингвогенетический аспект. Щёлково: Онтопринт, 2011. 210 с.
Шанта В. Моравске кральовство. Руске слово. 3. октобер 1997. С. 10.
Шанта В. Ениґма Русини - Руснаци - Рутени. Нови Сад: Фельтон, 2002. 190 с.
 St. Brothers Cyril and Methodius – the first Slavic teachers | Rusin. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12

St. Brothers Cyril and Methodius – the first Slavic teachers | Rusin. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12

Download full-text version
Counter downloads: 34