Св. браца Кирилл и Методий – перши славянски учителє | Русин. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12

Св. браца Кирилл и Методий – перши славянски учителє

Святые братья Кирилл и Мефодий составили славянскую письменность и перевели на неё первые литургические книги. Святым Кириллом сначала была составлена глаголица для западных славян, а позже ученики святых братьев Климент и Наум составили славянскую письменность, которая сегодня называется кириллицей. Переводя литургические книги, а также Священное Писание на разговорные языки славян, живущих вокруг Салоников, святые Кирилл и Мефодий заложили основы славянской грамотности и культуры. Они принесли славянам восточное, византийское христианство. Им удалось преодолеть враждебность латинских священнослужителей, которые распространяли трёхъязычную ересь, утверждая, что библейский иврит, греческий и латинский языки являются единственными литургическими языками. Древнеславянский язык был литературным языком большинства славян, практически общеславянским литературным языком (среди западных славян современной Богемии и Словакии – с IX по XI в., среди южных славян – с IX по XVIII в., среди восточных славян – с X по XVIII в.). Братья-миссионеры Кирилл и Мефодий не только переводили литургические и библейские книги на язык славян Салоник, но и в процессе христианизации Великой Моравии ввели его в славянское государство, занимавшее восточную часть современной Богемии (Моравии) и западную часть современной Словакии. Исходя из этого, возникает мысль, что святые Кирилл и Мефодий уничтожили язычество и принесли христианство карпатским русинам за столетие до официальной христианизации Руси в 988 г., т. е. в конце IX в., а не в конце X в. Кириллица также используется русинами Воеводины (Сербии) и Хорватии, и богослужения на старославянском или церковнославянском языке до сих пор проводятся с использованием современного русинского (код ISO: RSK) в греко-католических церквях в Воеводине и Хорватии. Церковнославянский язык до сих пор используется в сокращённой форме и в различных вариантах в греко-католических и православных церквях русинов/руснаков/лемков

Ключевые слова

св. Кирилл, св. Мефодий, христианство, Великая Моравия, славяне, древнеславянский язык, церковнославянский язык, протославянский язык, русинский язык, русины, руснаки, лемки

Авторы

ФИООрганизацияДополнительноE-mail
Фейса МихайлоУниверситет города Нови-Саддоктор лингвистических наук, профессор кафедры русинского языка и литературы философского факультетаfejsam@gmail.com
Всего: 1

Ссылки

Белей Л. Slovin`skъ ѩzыkъ: народженя та житя мертвої мови. U: M. Milankov, J. Tamaš ured. Međunarodna konferencija Uticaj porodice na formiranje kreativne ličnosti. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2015. 187-308 с.
Бошковић Р. Основи упоредне граматике словенских језика: фонетика и морфологија. Никшић: Универзитетска ријеч, 1990. 110 с.
Vladimirus H. Dejiny gréckokatolíkov Podkarpatska (9.-18. storočie). Košice: OSBM, 2004. 956 с.
Дуличенко А.Д. Кнїжка о руским язику: увод до рускей филолоґиї у документох и коментарох. Нови Сад: НВУ Руске слово, Дружтво за руски язик, литературу и културу, 2002. 242 с.
Дуличенко А.Д. Одкадз рус-, Руснак/Русин и руски (язик)? У: М. Фейса ред. Русини / Руснаци / Ruthenians (1745-2005) I, Нови Сад: ИК Прометеј, Филозофски факултет - Одсек за русинистику, КПД ДОК. 2006. 74-77 с.
Думнич Ю., Шарґа М. По стопах мiсiонерiв слов`янского свiту: роздуми русина над великою датою - 1020 рокiв хрещення Киїської Русi // Подкарпатський Русин. 2008. № 25 (38). С. 3.
Kalaj J. Život i rad sv. braće Ćirila i Metoda. Zagreb: Tiskara narodne prosvjete, 1931. 32 с.
Кольесаров Ю.Д. Азбука панонскоруского язика. Монтреал: Руски язик, 1977. 102 с.
Колєсар Ю. История руского мена. Нови Сад: Руске слово, 1996. 248 с.
Конєчнi С. Капiтолы з iсторiї Русинiв на Словеньску в контекстї розвоя карпатскых Русинiв од найстаршых часiв. Пряшiв: Русин, Народны новинкы, 2009. 192 с.
Костельник Г. Проза. Нови Сад: Руске слово, 1975. 375 с.
Лабош Ф. История Русинох Бачкей, Сриму и Славониї (1745-1918). Вуковар: Союз Русинох и Українцох Горватскей, 1979. 301 с.
Magocsi P.R. Our People: Carpatho-Rusyns and Their Descendants in North America. Toronto: Multicultural History Society of Ontario, 1994. 160 с.
Magocsi P.R., Pop I. Encyclopedia of Rusyn History and Culture. Toronto; Buffalo; London: University of Toronto Press, 2005. 520 с.
Маґочiй П.Р. Наша отцюзнина: Iстория карпатськых Русинӱв. Ужгород: Видательство В. Падяка, 2005. 52 с.
Маґочи П.Р. Народ нїодкадз: илустрована история Карпатских Русинох. Ужгород - Нови Сад: Видавательство Валерия Падяка, НВУ Руске слово, 2009. 120 с.
Magocsi P.R. Chrbtom k Horam: Dejiny Karpatskej Rusi a Karpatskych Rusinov. Prešov: Vydavatel`stvo Universum, 2016. 595 с.
Мельник В.М. Славянизация карпатского базена у I тисячрочю н. е. и племенска припадносц давнославянских жительох Закарпаття (1) // Шветлосц. 1990. № XXVIII/3. С. 369-390.
Миз Р. Церковни литурґийно-литурґични лексикон. Нови Сад: Руске слово, Грекокатолїцка парохия св. Петра и Павла, 2011. 315 с.
Надь Г.Г. Прилоги до историї руского язика. Нови Сад: Руске слово, 1988. 189 с.
Николић С. Старословенски језик I: правопис, гласови, облици. Београд: Научна књига, 1981. 252 с.
Няради Д. Житiє св. Кирила и Меɵодiя. Нови Сад: Рус. Нар. Просв. Дружтво, 1927. 32 с.
Панько Ю. Князь Лаборець в художнiй лiтературi. Пряшiв: Русиньска оброда на Словенску, 2008. 136 с.
Пешикан М. Основни структурални характеристики рускей системи // Творчосц. 1980. № 6. С. 9-33.
Поп И. Maла история Русинох. Руски Керестур: Руска матка, 2021. 289 с.
Рамач Ю. О нашим язику. У: Християнски календар Дзвони за 1995. Нови Сад: Дзвони, 1994. 70-74 с.
Рамач Ю. Ґраматика руского язика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. 616 с.
Рамач Я. История Руснацох од Києвскей Руси по Горнїцу, Бачку и Срим. Нови Сад: Руске слово, Завод за културу войводянских Руснацох, 2023. 192 с.
Сидор Д. Граматика русинського языка из Євангéлiєм од Матфея для русинов Укрáйины, центральної Європы и Америкы / Grammar of Rusyn Language For the Rusyns of Ukraine, Central Europe and America. Ужгород: Межинародный Карпатськый Iнститут, Кирило-Мефодiєвська Академiя Славянського Просвiщенiя, Закарпатськоє подкарпато-русинськоє Общество имени Кирила и Мефодiя, Сойм Подкарпаськых русинôв, 2005. 310 с.
Сочка-Боржавин В. Честуйме и любим наш родний язик. У: Я. Кишюгас и др. ред. Зборнїк роботох зоз III конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Руски Керестур: Руска матка, 1997. 79-84 с.
Суляк С. Кратка хронолоґия историї Русинох. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) II. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК. 2009. 56-63 с.
Тамаш Ю. Володимир М. Гнатюк и идентитет Руснацох Угорскей и Югославиї. У: Володимир Гнатюк, Етноґрафични материяли з Угорскей Руси: Розправи и статї о Руснацох Бачкей, Сриму и Славониї V. Нови Сад: Руске слово, 1988. 297-358 с.
Тамаш Ю. Улога Русинох у европскей цивилизациї. У: Н. Стојанац и др. ред. Rusnaci/Rusini 1745-1995. Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства, Филозофски факултет - Катедра за русински језик и књижевност, 1996. 331-346 с.
Timkovič G.A. Sv. Cyril (+869) bol katánskim episkopom // Krásnobrodský zborník. 1996. № 1-2, I. С. 53-90.
Timkovič Gorazd A. Sv. Cyril a Metod priniesli a šírili na Vel`kej Morave byzantskú liturgiu sv. Jána Zlatoústeho // Krásnobrodský zborník. 1996. № 1-2, I. С. 91-135.
Timkovič Gorazd A. Cyrilika je staršia ako glagolika // Krásnobrodský zborník. 1998. № 1-2, III. С. 5-208.
Timkovič G.A. Cyril a Metod boli gréckokatolíkmi. Prešov: Monastyr sv. Bazila Vel’kého, 2003. 136 с.
Фейса М. Карпатскосц коцуризмох. У: Я. Кишюгас и др. ред. Зборнїк роботох зоз III конґреса Русинох/Руснацох/Лемкох. Руски Керестур: Руска матка, 1997. 155-168.
Фейса М. Руски як индоевропски язик. У: Руски календар. Нови Сад: НВУ Руске слово, 2000. 37-43 с.
Фейса М. Характеристики руского язика. У: М. Фейса гл. ред. Русини/Руснаци/ Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК. 2006a. 225-234 с.
Фейса М. Основни характеристики руского язика у поровнаню зоз другима славянскима язиками. У: А. Кюннап, В. Лефельдт, С. Н. Кузнецов ред. Славянские литературные микроязыки и языковые контакты, Сборник в честь ординарного професора Александра Дмитриевича Дуличенко. Тарту: Тартуский университет, Кафедра славянской филологии и Шведская Королевская Академия литературы, истории и древностей, 2006б. 90-100 с.
Фейса М. Основни характеристики руского язика у поровнаню зоз другима славянскима язиками // Studia Ruthenica. 2006в. № 11. С. 169-179.
Фейса M. У сатем сфери. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) II. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК, 2009. 196-202 с.
Фейса М. Ґенетична база руского язика. 11. Конґрес Русинох/Руснацох/Лемкох, 16-18. мая 2011, у Пилишсенткересту (Мадярска) // Шветлосц. 2011. № 2. С. 406-411.
Фейса М. Церковнославянски елементи и їх адаптация у руским язику. У: Величина малих језичких, књижевних, културних и историјских традиција. Конференција поводом 30-годишњице Одсека за русинистику и 4. Конгреса русинског језика одржаног 20-21. априла 2012, Андревље. Нови Сад: Одсек за русинистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, 2012. 319-330 с.
Фейса М. Заступеносц церковнославянских елементох у духовней сфери рускей народносци. Acta Slavica Estonica III / Slavica Tartuensia X. Тartu: University of Tartu Press, 2013. 167-179 с.
Фейса М. Основа руского язика - контактолоґийни приступ. У: I. Živančević Sekeruš ured. Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2019. 389-405 с.
Фейса М., Янкович А. Перши конфесионални школи на руским язику у Бачкей. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, Матица русинска, 2024. 76 с.
Фенич В. З ласки Божої... Формування етноконфесiйної iдентичностi русинiв-грекокатоликiв ужгородської унiйної традицiї усупереч «сильним свiту цього». У: А. Плїшкова и др. ред. 20 рокiв высокошкольской русинiстiкы на Словакiї. Пряшiв: Пряшiвска унiверзiта в Пряшовi - Центер языкiв i култур народностных меншын - Iнштiтут русиньского языка и културы, 2018. 218-237 с.
Холошняй Й. Церковне шпиванє. У: Фейса М. гл. ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: Филозофски факултет - Одсек за русинистику, ИК Прометеј, КПД ДОК, 2006. 130-135 с.
Холошняй М. Зборнїк богослужебних писньох карпаторуского розшпиву. Руске слово: Русска одлога, 1996. 104 с.
Хома Т. Руски язик медзи карпатскима славянскима язиками и диялектами. Нови Сад - Руски Керестур: Видавательна хижа Прометей, Оддзелєнє за русинистику - Филозофски факултет, Руска матка, 2024. 116 с.
Хорњак М. Бачкосремски Русини. У: М. Фейса ред. Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005) I. Нови Сад: ИК Прометеј, Филозофски факултет - Одсек за русинистику, КПД ДОК, 2006. 3-73 с.
Чарский В.В. Русинский язык Сербии и Хорватии в свете языковых: лингвогенетический аспект. Щёлково: Онтопринт, 2011. 210 с.
Шанта В. Моравске кральовство. Руске слово. 3. октобер 1997. С. 10.
Шанта В. Ениґма Русини - Руснаци - Рутени. Нови Сад: Фельтон, 2002. 190 с.
 Св. браца Кирилл и Методий – перши славянски учителє | Русин. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12

Св. браца Кирилл и Методий – перши славянски учителє | Русин. 2025. № 82. DOI: 10.17223/18572685/82/12